Popravila sam zub. Ti se se ošišao.
Onda smo se našli na toj kafi.
Ne znam više ko je uverljivije lagao sebe.
Ponašala sam se lako. Verovala u sopstveni tok reči.
Pomalo i u tvoj.
To je trajalo. Traje i dalje.
Nije više ni važno šta smo govorili. Nije ni prepričljivo.
Opis bi bio: uljudno, pristojno, civilizovano…po svim onim nepisanim pravilima.
Kad želiš onog drugog i kad se praviš da je u redu da te taj drugi ne želi.
Priča o ljubavi, zrelosti, istini, snovima.
O tome kako će sve biti u redu.
Smejala sam se, bila ozbiljna, zamišljena, lutala izlogom iza tebe, izbegavala neke poglede i sva sećanja.
Poljubac u obraz i veselo ćao.
Onda sam hodala. Povremeno usporavala. Pa stala.
Ušla sam u kafić, sela za šank, naručila najljuće piće.
Slomljena. Čekala sam da neko to primeti kao u popularnim serijama. Da mi naruči još jednu čašu ljutine i otkrije neku fenomenalnu životnu mudrost koja će mi vratiti spokoj.
Led se istopio i u svom drugom agregatnom stanju pojavio na mom licu.
Ostala sam sama za tim šankom znajući da sam sama na celom svetu.
Sve što se desilo posle je nebitno.
Sunday, November 23, 2008
OPET ZAUVEK
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
8 comments:
kako pravimo ogromne probleme i muke od jednostavnih stvari. baš smo ljudi.
mislim da te možda baš razumem.
sjajno!
Uh, na žalost, tačno znam o čemu govoriš... kao da mogu da opipam, da omirišem ono neizgovoreno u vazduhu, i odeš, a nosiš u ustima loš ukus nedovršenog i nerečenog, i svojeg u tudjeg... Nema te ljutine koja će taj ukus da uništi... A nije nikakva uteha to što smo bili civilizovani, pa možemo 'kao ljudi' kafu da popijemo, neobavezno... (Kako je to ikada moglo da bude naobavezno? Najveća obaveza koju imam je prema svom srcu!)
Malo sam bila ljuta dok sam pisala, pa zato konfuzna... podsetila si me na stvari kojih ne želim da se sećam...
*a tu je i greška u kucanju: i svojeg I tudjeg...
"Kad želiš onog drugog i kad se praviš da je u redu da te taj drugi ne želi."
da. zaista jeste tako.
definitivno nam treba neki alkohol.
Hvala puno na komentarima...
Kad biste samo znali koliko mi znace...
I kad su konfuzni i kad su sa greskama...:)
Malo ublaze ljutinu...
eh. psovka. tako smo nekad svi sami na svijetu cijelom...a ono iz serija, rijetko u reali.
Eh. psovka.
:)
Post a Comment