Tako bih volela da verujem u čuda.
Na primer, u ovaj oblik miokarda koji mi se danas pojavio u kafi.
U brojke koje se prekopiraju svaki put kad mi se pogled nađe na satu.
U neslučajnost dodira naših ruku dok smo naslonjeni na isti pult.
U zatvaranje starih i otvaranje novih vrata.
U stomačne leptire.
U čaroliju, istinu i želje.
U tebe i mene.
Plašim se reći nas,
Jer je to više i od čuda
Friday, July 25, 2008
MI
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
7 comments:
Očigledno se čuda oko tebe već dešavaju, verovala ti u njih ili ne. ;)
Onda je najbolje da se prepustiš.
:)
Hvala M,
Potpuno si u pravu.
Samo...ponekad su najjednostavnije stvari najteze.
Ovoga puta sam bar spremna da pokusam
:)
Probaj. Sa ovim znakovima nemaš šta da izgubiš. :)
blesav jedan svet.
Da :)
HHHHH, drago mi je da nisi vise bljuf :)
ljubav je za hrabre, Jelena. samo napred, utoni u nju kao u topli kapućino...
Hocu krepki :)
Ako me pozove k sebi uskocicu bez problema
Hvala na ohrabrenju
Post a Comment