RIKVERC

Nisam spremna za sve ovo. Regresija. Nije ni počelo, a ja već posustajem.
Tačnije, odustajem.
Želje su neprijatelji, lepo kaže dobri doktor. To vam prijatelji, uglavnom, ne kažu. Zato i dalje idem u posete njemu. Jedva čekam da mu pričam o onom ćošku, o domaćem zadatku za objavljivanje, o putovanju. Pitaću ga zašto sam prestala u sve da verujem. I kako će se to promeniti.
Dođe mi da se zavučem u mamin i tatin krevet i da tu zauvek ostanem.
Da, kukavičluk. A posteriori.
Ne mogu sve ispočetka, kunem se.
Boli, podseća, miriše, ispisuje se, ima ukus starog, neostvarivog, nemogućeg.
Teško je. Hoću da gledam samo pravo. Ne mogu više da usmeravam tuđe poglede.
Misliću malo o svom vidiku. Buljiću i dalje u knjige. Gradiću sopstvenu.
Dok me neko ne natera da podignem pogled.
Onda ću još jednom razmisliti...da li da ubacim u prvu.