Strahujem ovih dana od leta i nadolazećih datuma koji se, već vekovima, ispisuju istim brojkama, skrivajući u sebi opasno iznošena osećanja.
Second hand emocije na letnjoj rasprodaji.
U mojoj avliji, u predelu pleksusa, u boji podočnjaka, sa ukusom suza.
Uznemirava me zvuk otvorenog balkona i dužina dnevne svetlosti koja se zadržava u mojoj sobi.
Redukovana noć uslovljava nešto kraće odsustvo snova.
Jutra su uvek ista.
Doživotno zakupljene misli.
Džez muzičari su proterani u bašte. Podeljene su im sporedne uloge.
Ukidaju se duvači.
I ukus alkohola postaje letnji.
Miriše na lubenice i dinje.
Rastužuje me letnje izbeglištvo.
Ljute me poslastičari što dozvoljavaju da se šampite
i posle nas prodaju i što ih neko, u ovom trenutku,
kupuje nekome.
Najviše se plašim nade.
Džez muzičari su proterani u bašte. Podeljene su im sporedne uloge.
Ukidaju se duvači.
I ukus alkohola postaje letnji.
Miriše na lubenice i dinje.
Rastužuje me letnje izbeglištvo.
Ljute me poslastičari što dozvoljavaju da se šampite
i posle nas prodaju i što ih neko, u ovom trenutku,
kupuje nekome.
Najviše se plašim nade.
No comments:
Post a Comment