TRANSFER

- Dobar dan, ovde Jelena. Kako ste? Jel' Vas prekidam...?

Neprimetno mi fališ.
Znaš li koji mi je osećaj trenutno neophodan?
Da stavim glavu u tvoje krilo i da gledam u nebo.
Onda bih, pomalo, i verovala u tog tvog Boga.
Smejem ti se arogantno. Kao na prvom susretu.
Teško mi je da prihvatim da sve formule koje si izučio nisu mogle da te ubede u suprotno. Zar te svi koji su sedeli preko puta tebe nisu naveli da sumnjaš?
Sumnja sve potire. Sumnja je množenje sa nulom. Ja sumnjam u sve. Zato neprestano dobijam isti rezultat.

- O.K. sam, u stvari onako...Nego, htela sam da vidim kada Vam odgovara...?

Ti si me stvarno video. Dozvolila sam ti.
Jel' osetiš kad poželim da me gledaš kao muškarac?
Nervira me što je to normalno. Da želim da me odbaciš do kuće kao najbolji drug. Da pređeš granicu i postaneš ljubavnik. Da mi zameniš tatu, šefa i brata.
Smejem ti se. Ovoga puta zavodljivo.
Transfer. Ne trebaju mi stručni nazivi za stvari koje želim.

- Važi, hvala Vam. Čujemo se ponovo...

Pa ja sam plakala pred tobom. Cerekala se, pričala o ljubavi i smrti.
Ti sad sve to znaš. Redak primerak svedoka prave mene.
I šta sa tim?
Mora li se sve svesti na traženje smisla?
Smejem ti se bespomoćno. To je onaj trenutak kada mora da bude neprijatno svakome u blizini. Kada se traži spas u najbližim ćoškovima.

- Dobar dan, opet ja. Kako ste? Jel' Vas prekidam...?

Sve je mnogo bolje, a opet, bez promene. Bila sam lenja u tvom odsustvu. Zaboravila sam na sastave i kvake. Na zaturene emocije i sećanja. Na mogućnost nove ljubavi i oproštaja. Ne fokusiram se više na položaj leve noge prebačene preko desne.
Smejem ti se spokojno.
Čekam te. Da mi pružiš ruku. Ponovo.

- Ma dobro sam...Nego htela sam da vidim kada Vam odgovara...?

Trudila sam se da prebolim. Teško je. Teško je preboleti sebe. Pričala bih o tome. Imam novi govor. Poneću i svoju zatvorenost za susret.
Smejem ti se strogo kontrolisano.
To već liči na mene. A ja volim da sedim u tom kabinetu i da se pravim da je kontrola moja jedina imovina.

- Važi, hvala Vam. Čujemo se ponovo...

Biram Gentleman Jack-a za tvoju profesiju. Umotavam ga u karirani papir. Bavim se trijažom problema kojoj si me ti naučio. Hodam Resavskom. Dugo hodam. Vidim svetlo u tvom prozoru. I tvoju pametnu glavu. Zvonim dugo na nekim vratima koja se zaključavaju obavezno dva puta. Čekam bar pet minuta.

Unutra si ponovo ti.

Pritiskam brojeve na mobilnom. Pojavljuje se tvoje ime.

Čoveče sa najdužim odmorom na svetu, javi se trebaš mi.

Unutra sam ponovo ja.