TRIVIJA

N.N. ima zavičaj. I ljude koji ga mrze. I porodicu. Tuđi stan i fakultet i po. Dobar posao i moderan kompjuter. Pije alkohol. Dozirano. Sa puno poznaninka. Za sve njih kaže da su prijatelji. Oni ne kažu isto za njega. Vozi bicikl po prometnim ulicama. Može se videti i u parku i kafiću. Daje intervjue u novinama, zauzima ozbiljne poze na fotografijama. Nosi i sako na njima.
Zaljubljuje se iznova. Zna da to nikada neće prestati. I uživa u tom saznanju.
N.N.-a ne brinu trivijalnosti.
Brinu ga politika, izbori i slogani. Bankovni račun i poslednji ispit. I jedan diplomski. Stanje u regionu i bilateralni odnosi sa Zagrebom. I program predškolskog obrazovanja.
N.N. nadire zamišljenim hodom pesnika. Perifernim pogledom prati svoj odraz u izlozima. Misli da je zgodan. Brine o sebi. Večera sa piscima i opsenarima. I sam postaje jedan od njih. Veruje u boga i minimalan broj zapovesti. Zavodi i pušta da bude zaveden. I nada se da to nikada neće prestati. I da će, i dalje, uživati u tome.
N.N. kaže da u ljubavi dobro funkcioniše. Smatra se ostvarenim čovekom. Zadovoljava propisane standarde i ostvaruje zadate ciljeve. Ponekad pati. Isključivo zarad umetnosti koju stvara. U slobodno vreme čita ženske dlanove. Preskače liniju srca.
N.N.-a ne brinu trivijalnosti.
Spava na stomaku. Mirno spava na stomaku.

Tako miran san zahteva stomak.