DECA, PROLEĆE, SAKSOFON, ISTOPLJENI SLADOLED I TI

Gube joj se priče. U stvari ih krišom skriva od sebe dok još jednom ne ojača.
Čine je ranjivom. Kao deca, proleće, saksofon, istopljeni sladoled i ti.
Učini joj uslugu. Nemoj nikada da se predomisliš.
Ona nema lice za trgovinu sa tobom. Za prodaju celom svetu. Nežne ruke, ni meko r. Kolena za klecanje i veru u nemoguće.
Sa nogama za čvrsto stajanje na zemlji ne obećava mnogo. Očekuje još manje.
Samo je ostavi samu sa unutrašnje strane vrata i ne isprobavaj njen surovi razum. Zbog takvih je ponovo, po kazni, poslala emocije u neke ćoškove sebe koje će kasnije godinama prazniti za debele pare.
Zar ne vidiš kako se grčevito drži za ovu planetu pokušavajući da ispegla bar ono parče sveta koje joj pripada? Ne ide.
Moli se i dalje za spokoj, ignoriše bogove i raskrinkava ljubav. Opravdava tvoje lažne snove koji joj mrse prošlost. Lomi je sve nerazumljivo što neprestano radiš.
Čeka dobrog čoveka iz još boljih krajeva. Uvežbava da bude tu gde jeste. Disciplinovano i zaljubljeno zbunjena. Sa uredno nameštenim krevetom, razbarušeno ispisanim stihovima, izbrisanim telefonskim brojevima i profiltriranim sećanjima. Na tebe. Na one tragove dobrog tebe. Onog podsvesnog tebe.
Ne govori da ti je draga i ne otkrivaj joj tajne.
Vežbaj stajanje iza postupaka, odbranu stavova i gledanje u oči.
Ne okreći se ka njoj i zaćuti više, u ime svega što se neće desiti!