FLEKE

Ribam sive oblake koji su mi uflekali vreme.
Šurujem sa tišinom praveći doček neplaniranim događajima.
Zauzimam položaj u kom sam bila pre nego što si postojao.
Sakupljam kilometre u paralelnim ulicama.
Opipavam ćoškove ove kuće za odrastanje.
Recitujem poeziju na kuhinjskim elementima.
Igram se žmurke sa problemima odraslih.
Odlažem brige u kesu za đubre.
Prisećam se kako prebacujem nogu preko tebe dok ležimo.
Priželjkujem da zagrljeni spavamo.
Sanjam da ponovo sanjamo.

DECA, PROLEĆE, SAKSOFON, ISTOPLJENI SLADOLED I TI

Gube joj se priče. U stvari ih krišom skriva od sebe dok još jednom ne ojača.
Čine je ranjivom. Kao deca, proleće, saksofon, istopljeni sladoled i ti.
Učini joj uslugu. Nemoj nikada da se predomisliš.
Ona nema lice za trgovinu sa tobom. Za prodaju celom svetu. Nežne ruke, ni meko r. Kolena za klecanje i veru u nemoguće.
Sa nogama za čvrsto stajanje na zemlji ne obećava mnogo. Očekuje još manje.
Samo je ostavi samu sa unutrašnje strane vrata i ne isprobavaj njen surovi razum. Zbog takvih je ponovo, po kazni, poslala emocije u neke ćoškove sebe koje će kasnije godinama prazniti za debele pare.
Zar ne vidiš kako se grčevito drži za ovu planetu pokušavajući da ispegla bar ono parče sveta koje joj pripada? Ne ide.
Moli se i dalje za spokoj, ignoriše bogove i raskrinkava ljubav. Opravdava tvoje lažne snove koji joj mrse prošlost. Lomi je sve nerazumljivo što neprestano radiš.
Čeka dobrog čoveka iz još boljih krajeva. Uvežbava da bude tu gde jeste. Disciplinovano i zaljubljeno zbunjena. Sa uredno nameštenim krevetom, razbarušeno ispisanim stihovima, izbrisanim telefonskim brojevima i profiltriranim sećanjima. Na tebe. Na one tragove dobrog tebe. Onog podsvesnog tebe.
Ne govori da ti je draga i ne otkrivaj joj tajne.
Vežbaj stajanje iza postupaka, odbranu stavova i gledanje u oči.
Ne okreći se ka njoj i zaćuti više, u ime svega što se neće desiti!

U SEBI

Vraćam se sebi i žongliranju rečima.
Samoća na sto prvi način. Za ovde i poneti.
Na nogama koje ponovo hodaju po suncu.
U mislima koje posrću samo u prošlom vremenu.
Sve one dobro uvežbane stvari za budućnost.
Plašim se uvek.
Malo više od kada si otišao. Još više jer se vraćaš.
Strepim i zbog proleća. I otvorenih prozora.
Hodom izlizanih ulica. Davno naučenih stihova.
Skoro zaboravljenih prijatelja i neispijenih čaša alkohola.
Čekaću te sklupčana na kauču, ispod uramljenog holivudskog sna.
Ranjiva zbog urušenih ljubavi.
I slučajnih susreta.
Devojka sa planom u neplaniranom.
Poređaću sve TV kanale. Prvi će stvarno biti na prvom.
Očistiću prozor sa porukom u prašini.
Zameniću sijalicu i oprati tvoju majicu.
Neću čeprkati po propalim pričama.
Spavaću subotom pribijena uza zid.
Ti misli na mene
Dozivaj me dedinim nadimkom
Čuvaj mi ožiljak od sankanja
I vrati se
Ja sam i dalje tu
Skrivena u sebi