ZA SADA

Ponovo je leto na tvom licu.
I sve je opet tu.
Možda ne u željenom obliku, ali zauzima sve veći prostor.
Metastazira. Između tebe i mene.
Nemam više prava da bilo šta priželjkujem.
Istrošila sam nestrpljivost. Isčupala nemir. Umorila strepnju.
Možda nas ne čeka neko veliko sutra, ali već imamo jednu malu prošlost. Istoriju razmene pogleda i rana. I poneke tajne o sebi samima. O nama. Kakvi jesmo i kakvi se dalje plašimo biti.
Raskopčao si me. Pokazao si mi svojim prisustvom ko sam i šta nosim u džepovima svog života.
Pružio si ruke mojim prijateljima. Uhvatio kadar u kome sam okružena tim dobrim ljudima i kako sedeći pored tebe to konačno shvatam.
Gledaš sa blagonaklonim osmehom u ono što želim da budem.
Činiš me srećnom zbog sebe.
Sve drugo postaje nebitno.

Vratilo se leto na tvoje lice.
A ja u svoj život.
Sa tobom u njemu.
I to je dovoljno.

Za sada...