Ne upiri prstom u mene. I ne izigravaj mi tatu. Ni Frojda. Pomiluj me jednom po glavi, to i nije tako komplikovano.
Teška kiša se spušta sa četrnaestog sprata u prizemlje. Izlazimo iz crnine za po kući jer počelo je proleće, zar ne vidiš? Ne otvaraj nikada kišobran u sobi, zbog njega sam bila ostavljena na nemačkom auto-putu i ispred londonskih vrata, a umalo ostala i bez posla. Postavi sto za mene i zaboravljene prijatelje. Hajde da okupimo sve grehove večeras. Da se zgadimo nad sobom. Ugasimo se da bismo se ponovo upalili. Plači. I pred drugima. Sakupljaj suze u dlanovima, oseti ih jednom stvarno. To je sveta voda. Odatle smo nastali, znaš?
Promeni stanicu na radiju i dodaj mi novine. Hladi nam se kafa, požuri!
Pričaj mi, još jednom, kako si zaradio ovaj ožiljak na čelu. Stvorila sam čitav mit od njega. Nemoj da se smeješ i da mi govoriš da sam kao dete. Ja i jesam dete i tu nema ničega smešnog.
Poljuuubiiii meeeee...
Teška kiša se spušta sa četrnaestog sprata u prizemlje. Izlazimo iz crnine za po kući jer počelo je proleće, zar ne vidiš? Ne otvaraj nikada kišobran u sobi, zbog njega sam bila ostavljena na nemačkom auto-putu i ispred londonskih vrata, a umalo ostala i bez posla. Postavi sto za mene i zaboravljene prijatelje. Hajde da okupimo sve grehove večeras. Da se zgadimo nad sobom. Ugasimo se da bismo se ponovo upalili. Plači. I pred drugima. Sakupljaj suze u dlanovima, oseti ih jednom stvarno. To je sveta voda. Odatle smo nastali, znaš?
Promeni stanicu na radiju i dodaj mi novine. Hladi nam se kafa, požuri!
Pričaj mi, još jednom, kako si zaradio ovaj ožiljak na čelu. Stvorila sam čitav mit od njega. Nemoj da se smeješ i da mi govoriš da sam kao dete. Ja i jesam dete i tu nema ničega smešnog.
Poljuuubiiii meeeee...
Hajde da probamo da nam se danas živi. Oćeš?
No comments:
Post a Comment