Friday, March 7, 2008

LJUBAV ZA PONETI

Delimo samo krevet u poslednje vreme. Moja krivica sa tvojom podrškom. Cimer sam koji se kasno uveče uvlači i ranim jutrom iskrada iz postelje.
Nedostaješ mi.
Iako uvek kasnim, gde god da krenem, ostavim taj jedan trenutak u kome posmatram kako spavaš. Divno je koliko si opuštena. Mislim da je to jedini momenat u kome ne mučiš sebe mislima. Mada mi se, ponekad, čini da ti razmišljaš i u snu.
Dobro zvuči oreol tišine oko tebe, ali je tako prazno kada ne govoriš, gestikuliraš i kreveljiš se. Manje je sunčano jutro jer tvoji pokreti i zvukovi ne ispunjavaju etar.

Nikad ti ne govorim o ovim trenucima, a znam da bi to volela da znaš. Onda bi tu sliku, mene kako stojim na vratima i zamišljeno gledam u pravcu tvoje strane kreveta, redovno premotavala u glavi dok putuješ na posao, dok te gnjave na nekom sastanku, kad ti je glava puna crnih misli. Takođe znam, da ni ti meni ne govoriš kako me osećaš u tim momentima . Iako spavaš.

Neću sačekati da čujem šta si sanjala. Ne mogu ostati da vidim šta ćeš obući i kojim ćeš cipelama danas gaziti grad. Šta li će se sve iscrtati u strip-oblačićima tvog dana?

Nisam ti otkrio ni svoj trik kojim te unazad pratim. Pretresam, ovih dana, račune i kese koje ostavljaš u ovom tvom mikrokosmosu po nekim stolovima, torbama, ćoškovima. Na osnovu njih, pre nego što legnem u još uvek naš krevet, rekonstruišem tvoj prethodni dan, koji više ne čujem od tebe.
Evo, na primer, juče.
Doručkovala si kuvani đevrek na putu do posla. Kafu, znam da nisi preskočila. Srednji filter sa hladnim mlekom u koji potopiš dva žuta šećera. Siguran sam da si, na poslu, još jednom spasila svet, doživela kosmičku nepravdu i istrpela svetski bol. Mrštila si se i bila stroga, ali ti je posle bilo i malo žao. Brojke na računu mi govore da nisi imala mnogo posla pa si izašla na vreme. Uz to si još, imala i sreću, da te neko odbaci do grada. Izašla si u okolini Makedonske i pomislila da ti se ne ide praznoj kući, a i da odavno nisi obilazila knjižare. Knjižare su, za tebe, kao za nekoga galerije. Nikada mi neće biti jasno kako je moguće toliko vremena provesti u jednoj prodavnici knjiga, a zatim u drugoj prodavnici knjiga. Pa nastaviti do treće, u kojoj se uglavnom, prodaju te iste knjige. Postoji čak i raspored kojim se vodiš u svemu tome, ubeđujući me da te knjižare nisu ni slične.
Vidim kako si kupila još jednog Vidojkovića. I dalje prikupljaš dokaze protiv tog momka. Odlučna si u obeležavanju rupa u njegovoj literaturi, iako mislim da potajno gajiš i malo simpatija prema nekim smislenim redovima koje je ispisao. Ljutito tvrdiš da mu se samo omaklo.
Tvrdoglava devojko, neumorna si.
Na računu je i Valjarević. Kupljen u 18:36. On je, uvek, poklon. Jer, na tvojim policama Valjarević, ne samo da je odavno kompletiran, već često pomislim da znaš i napamet sve što je napisao. Njemu je sve oprošteno, a ja sam ljubomoran jer te čini tako srećnom. Meni to, odavno, ne polazi za rukom.
Opet Bukovski, treća zbirka pesama. Jednom si mi zimus, dok smo bili pijani od onog domaćeg crmničkog vina, pričala kako je jedan od najboljih izlazaka koji si imala, bio onaj kada si ostala kod kuće sa njegovim pesmama. Pila si čaj i čitala pesme zbog kojih si se smejala, plakala i psovala.

I tu si stala. Nekad samo stojiš nasred ulice i biraš put do kuće koji je, tog trenutka, najmanje mračan u tvojoj glavi. Mogu samo da nagađam da li je to juče bilo ispod radija ili iznad pozorišta, kroz park ili prečicom. Znam samo da si kupila još jednom svoje omiljeno piće, koje uvek otvaraš govoreći neku ciničnu zdravicu. Siguran sam da si posle prve čase obećala sebi da me nećes zvati, a da sam ti posle druge već nedostajao, pa si mi poslala onu lepu poruku. Malo si se kajala dok ti nisam, jos lepše, uzvratio. Nadam se da do treće čaše nisi došla.
Pevala si praveći se da znaš francuski, kaže CD u plejeru, i verovatno, oplakivala tragičnu sudbinu uličnog harmonikaša.
Izrecitovala si neke magijske stihove za laku noć, toplim tušem sprala tmurno nebo sa glave, obukla neku od onih tvojih dečijih spavaćica, pomirisala moj jastuk i otrčala u san.

Još uvek si u njemu, a ja te gledam. Ovakvi trenuci potvrđuju koliko je još mnogo ljubavi ovde.

Odjednom, ponovo shvatam da žurim. Gledam oko sebe i proveravam da li sam sve poneo. Ispipavam džepove i, tu negde, u predelu grudi zastanem, još jednom te pogledam i shvatim da je sve na svom mestu.

4 comments:

Chloe said...

pozelim da se dopisujem s tobom.

Hi Fidelity said...

:) ellai@hotmail.com

Hi Fidelity said...

sa zadovoljstvom

StarSaya said...

eto... navela si me na plac u sred pune kancelarije. Draga moja, na ovakve tekstove prijatelje upozoris.. a lepo sam te pitala sta ima novo na blogu.. Mogla si da kazes "Ostaces bez daha"
:)