POZAJMICA

Gluva kučka

Bahatiš se sa mnom.

Kao da ovakve poput mene

stalno srećeš.

Kao da ću uvek biti tu i čekati

da me za svilen gajtan povučeš,

dohvatiš i u meni se izgubiš na trenutak.

Bahatiš se i zdravo za gotovo uzimaš.

Ja baš i nisam slatko što se pred goste iznosi.

Sve svoje rane kao prava kučka ja sam olizala,

neću ja baš tako lako podviti rep.

Lajem i grizem čim nanjušim strah,

a ti se začas prepadneš.

Može se desiti, dušo,

na zub da te uzmem

Nevena Budimir

IPAK

Sad znam miris plesa sa tobom
Nešto između čistih peškira i morskih talasa
Imam zvižduk tvoje omiljene melodije u glavi
Nosim i dodir tvojih prstiju na leđima

Koračam po kući u svojim još nenošenim

jesenjim cipelama
Dlanom skidam prašinu sa antologije ljubavne poezije
Dokazujem nepromenljivost nekih stvari

Pokušavam da razgazim i svoje srce

za predstojeću sezonu
Šta radiš ove zime?

Ovo nije ispovest ovo je gore nego molitva

Ispovedem ovu istinu nenačetu zaboravom
I sazdanu od ljubavi

Ne pokušava da me odvrati
Gleda me očima ludooke
Vekovno dugim pogledom vernika
Iz ćoška svog sveta
Iz svoje nedirnute dimenzije

Njena kuća, ulica broja, dvorište zajedničkog života
U koloritu prostrtog rublja i mirisu jutarnje, susedske kafe
Zabran sigurnosti
Ćelija opstanka kroz koju pokretom balerine ostavlja
Titraj piruete u kuhinji
Dok u sobi sa pogledom na današnjicu
Preslušava
Bonus pesmu

Jedna sasvim drugačija muzika iz kuće preko puta

Gornja fioka komode njenih predaka
Puna žutih trenutaka nezaborava
Svedoka njenih trajanja:
Ljudi u prolazu, sa njom
U epicentru, ona njiše fotografiju

Razuđenost rukopisa
Rasutog među bulevarskim mašnama
Dok me posmatra pogledom večnijim od
Epohe što traje u zvonjavi pretposlednjeg tramvaja

Pretponoćni trenuci na raskrsnici grada u šumu stonih lampi

Radovala se
Smejala se mojim ludorijama
Gasila svetlo po svitanju
Na: Halo! odgovarala sa: Da!

Ne znam ko će mi biti tako drag gost
Ako su mi svi prijatelji, pomislila je
Ljušteći neke slatke zavičajne jabuke

Kompot, porodična tradicija popodnevnog zadovoljstva

Sa putovanja je donosila herbarijum čajeva
I priču planinskog bilja ukradenu od nekog čobanina
Mrzela je asfaltne pesnike
Volela je Miku A

Jer, kada bi zemlja ovako umela da voli kao mi
Već odavno bi bila zvezda

I sama pisala po uglovima svoja četiri zida
Krila beleške u kojekakvim delovima nameštaja
I stvarala knjigu na malteru
Ciglu po ciglu

Koristim ovu ispovest da ukradem još ponešto
Od njenog života po tragovima kojima korača
Kroz sve sobe
U kojima beležim njeno trajanje

U suknji tinejdžerke
U poluprofilu zrelosti
U: Ne znam šta neću
U gomili njoj sličnih, njena različitost

Način na koji pali cigaretu, otresa pepeo i
Gleda za duvanskim dimom
Kao za dalekim putovanjem
Strpljenje kojim sluša
Mir kojim saopštava razgolićenost svoje unutrašnjosti
To sam ja
Nervoza prstiju kojima češlja kosu
Pogled koji zahteva: Reci miii...

Govorio sam
Lepo je što te volim
Lepo je što i ti mene voliš
Lepa je čarolija
Lepo je kad zazvoni telefon, a u njemu ti
Lepo je kad se budiš, a u očima mi
Lepo je kad zaspimo najsrećniji
Lepa si
Ne, to nije lepo od mene
Najlepša si
Lepi su leptiri, lepi su svi naši datumi
Imaš lepa usta
Lepe su moje oči
Lepa su ti ramena
Lep ti je barokni mladež
Lepo se ljubiš
Lepo je kad kažeš:
Prestani sa pričom o lepom, dođi, potreban si mi
Hoću da mi bude
Lepo

Budi se na zvuk zvona ili sunca
Iz jorgana izranja rukama kojima grli dan
I žmirka još jedno dobro jutro, svete
U koji stupa kao da klizi
Stopama ostavljenim da prenoće
Na drumovima koje hodom pretvara u fiestu

Neprekinuto postojanje lepote njenih nogu

Skupocena i odvažna
Sedi podvijeno u svom carstvu misli
Grize pramen i sanja
U čaši pred sobom zarivenim osmehom otapa led
Osvaja lakoćom
Nekome sreću, mnogima kob
Vila i princeza moja

U ulici datuma
U kući četrdeset jedan
Na spratu u vrhu solitera
Na prozoru sa istoka
Na zidu crvenih cigala
U kapiji bez ograde
U danu beskonačnom
U mesecu punom mesečine
U godini bez kraja

Postoji
Tako mi ove ispovesti
Jedna ljubav nenačeta zaboravom
I sazdana od istine

NADIMAK

Poklonila sam svoj pogled
Onome koji govori sve pogrešno
Nadam se iz najbolje namere
Jer isto radim i ja

Treba mi šačica dobrih znakova
da me natera dalje.
Treba mi melodija uz koju brze koračaš

visoko podignute glave.
Miris parfema koji te nenadano odvuče

na suprotnu stranu.
Pljusak koji te zaustavi ispred izloga

u koji nikada ne bi pogledao.
Priča koja te uspava posle neprospavanih noći.
Piće koje te prisili da ogoliš sebe

pred sobom i drugima.

Ja više od opčinjenosti, osmeha i nežnosti

koja mi ugled ruši
ne mogu da pružim.
Dok ne dobijem nešto nazad.

Nadimak bar.

SUBOTA U NATPISIMA

11:03

PR (kao prizemlje)
Caffe latte medio
“Politika”
RASPRODAJA
prekidač za svetla iznad domaćih pisaca
501 must-read books

SALE
Camper - non marking outsole
SNIŽENJE 50%
1 missed call

Ulica Miročka
brze kafe srbije
“Danas”
gotovinska isplata

14. sprat
Subotičko sveže mleko

Viva la vida
Aiax fresh all surfaces

New York style
Windows
Jasunari Kavabata
On/Off

IZMEĐU PRIČA I PIVA

Ej ti.
Da, baš ti.
Ti sa čudnim nadimkom što voziš bicikl i voliš da se rukuješ.
Baš lepo što smo se sreli na onom stepeništu.
Htela sam da ti kažem da računaš na dogovor za pivo i da znaš da si mi mnogo olakšao jer sam posle čitanja tvojih priča tražila format u kojem bih te pozvala na isto.
Ako se ne pojavim na času biću negde ispred, posle njega.
Dovršavala sam sinoć nepročitane priče i reći ću ti ovde nešto jer svu sentimentalnost ostavljam isključivo na papiru.
Neviđeno si talentovan. Toliko mnogo da imam tremu od tebe i dara koji nosiš.
To su one priče koje te izvuku iz razarajućeg dana. I koje te primoraju da praviš pauze zbog opčinjenosti.

I da znaš pre nego što se sretnemo.
Moja kombinacija je:
Crno u eurokremu, belance u kuvanom, a žumance u prženom jajetu, kečap i kiselo mleko.

Evo pitanja i za tebe:
Al Paćino ili Robert De Niro?
Domaćica ili Bajadera?
Jack Daniels ili Johnnie Walker?

USKORO

U gradu sa imenom sveca i svetionikom.

Ispod neba sa najviše zvezda padalica.

Sa samo jednom željom.

Svetionik gleda ka njoj. I zvezda pada iz istog razloga.

Jedva čekam da legnem u svoj krevet.

I da iz njega ustanem.

Zbog iste želje.

Uskoro.