Monday, May 26, 2008

NEŠTO

Ja sam dobro. Prokleto dobro.
Ogledam se svakoga jutra.
Ulažem napor da od svog lica napravim nešto.
Podešavam venecijanere prema raspoloženju.
Trenutno su na pola puta do dobrog.
Prebrojavam knjige i diskove. Na prste, leve ruke, i prijatelje.
Poznajem sve pse u parku. Psujem golubove.
Čitam vikend izdanja dnevnih novina.
Slušam rokere koji pevaju džez.
Izbegavam Bukovskog i sve što miriše na bivšu ljubav.

Jedna sahrana, jedan dejt, nekoliko svađja sa prijateljima, posao, džez klub i pivo, kafe-galerija i špricer.
Izmeđju, krempite sa jagodama.

Okolo ljudi polažu ispite, otplaćuju kredite, štede za letovanje, vode ljubav, piju lekove da što pre ozdrave, uče strane jezike, smišljaju imena dece...

Ja, i dalje, prelistavam TV program, čekam u redu za bioskopsku kartu, brojim korake od kuće do Bulevara, učim još jednu ljubavnu pesmu napamet i pevušim onu "ne postoji on"...

Dobro sam, stvarno dobro. Još uvek sa flasterom na srcu. Onim najmanjim.
I flasterom i srcem.

Tu sam. I čekam. Da se desi. Samo da se desi.
Nešto. Bilo kako.
Nekad.
Uskoro.
Što pre.

4 comments:

Zlombulo said...

čudno. baš.

Hi Fidelity said...

Sto cudno? Jos bas :)

Zlombulo said...

pa plastično mi je da plastičnije ne može biti, a opet je nekako stvarno i uverljivo i iskreno.
baš čudno.

nekako je sve zacrtano, ali sve i jeste okolo... i kao da je sve oko tebe brže za neku malu brzinu, i znaš...

Hi Fidelity said...

Ma to je kao ono kad gledas u kola koja prolaze pored tebe pa ti ce cini da se i ti kreces, a u stvari ne mrdas. E bas tako. Znas ti vec...