MI

Tako bih volela da verujem u čuda.
Na primer, u ovaj oblik miokarda koji mi se danas pojavio u kafi.
U brojke koje se prekopiraju svaki put kad mi se pogled nađe na satu.
U neslučajnost dodira naših ruku dok smo naslonjeni na isti pult.
U zatvaranje starih i otvaranje novih vrata.
U stomačne leptire.
U čaroliju, istinu i želje.

U tebe i mene.
Plašim se reći nas,
Jer je to više i od čuda

TOO LOUD A SOLITUDE

Bila sam odsutna.
Mislila sam na tebe u Kafkinom gradu.
Savršeno mesto za pisanje.
Hašek, Kundera, Hrabal. Sad mi je sve jasnije.

Sedela sam rano ujutru na visokoj stolici pekare i slušala jazz dok su se prodavali kolači, pecivo i kafa. Jazz pekara. Zamisli to u svom gradu. Teško.

Zapisala sam trenutak u kome sam nagnuta nad nepravilnim kockicama belog i žutog šećera koje zatim ubacujem u češki amerikano. Saksofon se borio protiv zvuka ulice. Imala sam olovku i svoj rukopis na parčetu kartona. Znaš onaj osećaj svežine kada se umiješ. Takva sam bila ja u toj slici. Mislila sam kako ćes možda jednog dana sedeti na toj istoj stolici ili slušati tu istu melodiju ili čitati taj isti pasus. Misao je otputovala sa mnom, sad putuje sama nekim gradovima. Uskoro će ti praviti društvo. Razvućiće ti osmeh, naborati iznenađenjem čelo, pa ga smehom ponovo zategnuti.
Tek tako će taj trenutak biti zaokružen.
Znaćes tačno kad.

APEL

HITNO POTREBAN DAVALAC LJUBAVI!

ĆOŠAK

Konačno je gotovo.

Beživotno telo N.N.-a pronađeno je u petak ujutru u zakrpljenom srcu dvadesetdevetogodišnje Beograđanke J.L.

Prema prvim, još uvek nezvaničnim, informacijama reč je o klasičnom ubistvu sa predumišljajem.

Kako dobar osećaj!

Ostavljam te modnim stranama, celuloidnim trakama i kritičarima. Prepuštam te strpljivim ženama i bioskopskim redovima. Želim ti sreću sa scenarijima, prijateljima i TV razglednicama.
Mašem ti spokojno i ustajem da te poljubim. Ne crvenim i ne moram da lažem.
I Sima i Kneginja Ljubica mogu da posvedoče da je baš na njihovom ćosku ozvaničen kraj.

Pozdravljam te i penjem se polako ka Knez Mihailovoj.

SlOW MOTION ZA LA

U ovom mehanizmu je sve u slow motionu.
Uživam u svojih tri miligrama spokojstva.
Nisam dostupna za one koji imaju moj broj.
Na raspolaganju sam svima koji znaju moj kod.
Ne znam za velike stvari. Meni, kao da je svaka za broj manja.

Ne umem da pomognem sebi.
Probala sam danas miksturu Šopena i Hamsuna.
Posle toga sam dugo gledala u zid.
Sad idem da ležim do jutra.

Uživaj u toj velikoj stvari, koja ti je baš taman.

SECOND HAND LETO

Strahujem ovih dana od leta i nadolazećih datuma koji se, već vekovima, ispisuju istim brojkama, skrivajući u sebi opasno iznošena osećanja.
Second hand emocije na letnjoj rasprodaji.
U mojoj avliji, u predelu pleksusa, u boji podočnjaka, sa ukusom suza.

Uznemirava me zvuk otvorenog balkona i dužina dnevne svetlosti koja se zadržava u mojoj sobi.
Redukovana noć uslovljava nešto kraće odsustvo snova.
Jutra su uvek ista.

Doživotno zakupljene misli.

Džez muzičari su proterani u bašte. Podeljene su im sporedne uloge.
Ukidaju se duvači.
I ukus alkohola postaje letnji.

Miriše na lubenice i dinje.

Rastužuje me letnje izbeglištvo.

Ljute me poslastičari što dozvoljavaju da se šampite
i posle nas prodaju i što ih neko, u ovom trenutku,
kupuje nekome.

Najviše se plašim nade.

TRANSFER

- Dobar dan, ovde Jelena. Kako ste? Jel' Vas prekidam...?

Neprimetno mi fališ.
Znaš li koji mi je osećaj trenutno neophodan?
Da stavim glavu u tvoje krilo i da gledam u nebo.
Onda bih, pomalo, i verovala u tog tvog Boga.
Smejem ti se arogantno. Kao na prvom susretu.
Teško mi je da prihvatim da sve formule koje si izučio nisu mogle da te ubede u suprotno. Zar te svi koji su sedeli preko puta tebe nisu naveli da sumnjaš?
Sumnja sve potire. Sumnja je množenje sa nulom. Ja sumnjam u sve. Zato neprestano dobijam isti rezultat.

- O.K. sam, u stvari onako...Nego, htela sam da vidim kada Vam odgovara...?

Ti si me stvarno video. Dozvolila sam ti.
Jel' osetiš kad poželim da me gledaš kao muškarac?
Nervira me što je to normalno. Da želim da me odbaciš do kuće kao najbolji drug. Da pređeš granicu i postaneš ljubavnik. Da mi zameniš tatu, šefa i brata.
Smejem ti se. Ovoga puta zavodljivo.
Transfer. Ne trebaju mi stručni nazivi za stvari koje želim.

- Važi, hvala Vam. Čujemo se ponovo...

Pa ja sam plakala pred tobom. Cerekala se, pričala o ljubavi i smrti.
Ti sad sve to znaš. Redak primerak svedoka prave mene.
I šta sa tim?
Mora li se sve svesti na traženje smisla?
Smejem ti se bespomoćno. To je onaj trenutak kada mora da bude neprijatno svakome u blizini. Kada se traži spas u najbližim ćoškovima.

- Dobar dan, opet ja. Kako ste? Jel' Vas prekidam...?

Sve je mnogo bolje, a opet, bez promene. Bila sam lenja u tvom odsustvu. Zaboravila sam na sastave i kvake. Na zaturene emocije i sećanja. Na mogućnost nove ljubavi i oproštaja. Ne fokusiram se više na položaj leve noge prebačene preko desne.
Smejem ti se spokojno.
Čekam te. Da mi pružiš ruku. Ponovo.

- Ma dobro sam...Nego htela sam da vidim kada Vam odgovara...?

Trudila sam se da prebolim. Teško je. Teško je preboleti sebe. Pričala bih o tome. Imam novi govor. Poneću i svoju zatvorenost za susret.
Smejem ti se strogo kontrolisano.
To već liči na mene. A ja volim da sedim u tom kabinetu i da se pravim da je kontrola moja jedina imovina.

- Važi, hvala Vam. Čujemo se ponovo...

Biram Gentleman Jack-a za tvoju profesiju. Umotavam ga u karirani papir. Bavim se trijažom problema kojoj si me ti naučio. Hodam Resavskom. Dugo hodam. Vidim svetlo u tvom prozoru. I tvoju pametnu glavu. Zvonim dugo na nekim vratima koja se zaključavaju obavezno dva puta. Čekam bar pet minuta.

Unutra si ponovo ti.

Pritiskam brojeve na mobilnom. Pojavljuje se tvoje ime.

Čoveče sa najdužim odmorom na svetu, javi se trebaš mi.

Unutra sam ponovo ja.